PROBLEMI SA KOŽOM

 

 

Koža predstavlja najveći organ tela i sa svojom dlakom čini prvu liniju odbrane u svakom smislu. Svaki treћi pacijent koji poseti veterinara ima problem sa kožom. Razlog posete veterinaru su najčešće češanje i gubljenje dlake na pojedinim delovima tela sa ili bez češanja. Razlog svraba mogu biti invazije i preosetljivost na neke EKTOPARAZITE i to vrlo često buve, grinje, invazija kutanim ili ušnim šugarcima i dr. Adekvatna zaštita može se postići čestom upotrebom spot-on preparata koji se aplikuju u mesečnim ili dvomesečnim intervalima kojima kontrolišemo i invaziju krpelja koji prenose uzročnike nekih potencijalno fatalnih bolesti pasa kao što su Babezioza , Erlihioza, Lajmska bolest i druge...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U istoj meri, a možda čak i daleko češći uzroci svraba su alergijske prirode i to ALERGIJA na inhalacione alergene poreklom iz kuce ili stana (npr. kućna prašina, perje i dr.) i alergije sezonskog karaktera koje su vezane za bujanje vegetacije I udisanje cvetnog praha. Takve alergije se nazivaju ATOPIJE (obostrano zapaljenje ušnih kanala – otitisi, lizanje šapa, podpazušno češanje, češanje lica) i predstavljaju najteže oblike alergija koje se na žalost ne mogu izlečiti već samo kontrolisati uz određene lekove i suplementaciju sa preparatima ili skin support hranom sa većim koncentracijama omega masnih kiselina (EPA, DHA) kao i spot on preparatima kojima se direktno na kožu nanose materije koji deluju nutritivno na kožu i čine prirodne barijere kože jačim. Grubo statistički, blaže do skoro neprimetno ili jako izražene oblike atopije ima svaki 6. pas koga vidite. Alergije mogu biti i kontaktne sa izazivanjem eritema koji životinju jako svrbe i nanose joj velike neprijatnosti i nelagodnosti. Alergije na hranu se gotovo isto manifestuju kao i atopije pa ih je teško klinički razdvojiti. Iz tog razloga vrlo čest dijagnostički postupak u dijagnostici oboljenja kože praćenih svrabom su veterinarske dijete koje su zasnovane na ishrani sa jednom vrstom proteina koje životinja nikada nije uzimala. Takve dijete moraju trajati minimum 8 nedelja.

 

ATOPIJE - BOLESTI 21. VEKA. Genetski uslovljene alergije koje nastaju zbog prenaglašenog odgovora imunog sistema na abmijentalne alergene. Može se reci da ovaj oblik alergija predstavlja najčešći uzrok obostranog zapaljenja ušnog kanala. U tom slučaju ušni kanal je temperiran (veoma topao) u unutrasnjosti jako zacrvenjen sa povećanom kolicinom ušne masti. Psi se češu i tresu glavom. Pored toga, mogu se zapaziti češanja u podpazušnom delu i licu koji mogu biti jasni signali da se najverovatnije radi o ovakvom obliku alergije koji se reflektuje I otitisom. Na žalost, ovakva stanja se samo uz adekvatan menadzment i lečenja mogu kontrolisati ali ne i izleciti! Atopijski dermatitis je velika frustracija za vlasnike.

Zapaljenje usnog kanala moze biti izazvano nekim sastojcima hrane – NUTRITIVNA ALERGIJA (pre svega mleko, jaja i sir ali i ostale vrste proteina: govedina, piletina i dr.). Prema nekim autorima, otitisi su čak vise od 50% slucajeva izazvani nekim proteinom iz hrane. U tom slučaju, klinički simptomi i mikroskopska analiza  ušnog voska su skoro uvek isti kao i kad su u u pitanju alergije na polen koje imaju pretežno sezonski karakter. Tada, jedini način da se sazna pravi razlog otitisa (pogotovo onih koji su lečeni i koji su ponovo nastali – recidivi), je da se životinja hrani jednom vrstom proteina koju nikada nije unosila hranom – odnosno NUTRITIVNA DIJETA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kao što vidite oboljenja kože predstavljaju posebnu specijalističku oblast u veterinarsko-medicinskoj delatnosti i zahtevaju bezuslovno strpljenje vlasnika u većini slučajeva i maksimalno angažovanje, posvećenost i stručnost veterinara u ovoj oblasti. Vlasnicima treba predočiti da se ozbiljniji problem sa kožom neće brzo rešiti. Smatra se da se ozbiljniji problem sa kožom može delimično ili potpuno rešiti odnosno dijagnostikovati sa tek  4 dolaska kod veterinara. Kontrole su jako važna stvar jer se procenjuje uvid u efekat terapije. Najvažnije, u dermatopatologiji pasa i mačaka nema lečenja sa inekcijama izuzev u par slučaja odnosno dijagnoza. LEČENJE SE VRŠI VIŠENEDELJNIM MEDICINSKIM KUPANJIMA SA ŠAMPONIMA ZA SPECIJALNU MEDICINSKU NAMENU, KORIŠĆENJEM TABLETA I TO VRLO ČESTO U DUŽEM VREMENSKOM PERIODU, HRANOM BOGATOM KVALITETNIM PROTEINIMA I OMEGA MASNIM KISELINAMA (EPA, DHA), SPOT – ON PREPARATIMA... DIJAGNOSTIKA JE KOPLEKSNA I ZASNOVANA NA UZIMANJU VIŠE VRSTA UZORAKA (DUBOKE STRUGOTINE KOŽE, BRISEVI, OTISAK PREPARATI) NJIHOVOM BOJENJU I MIKROSKOPIJI I ISKUSTVU VETERINARA KOJI SE BAVI PROBLEMIMA SA KOŽOM.

 

 

 

Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala – Otitis externa

 

                Zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala je česta pojava u pasa, koju opisuje stalno trešenje glavom, češanje ušne školjke, trljanje uha o pod. Praćeno je nagomilavanjem veće kolicine usnog voska – cerumena kao i prisustvom čak gnojnog ili krvavog sadržaja jako neprijatnog mirisa.

                Uzroci zapaljenja ušnog kanala su različiti (ušni šugarac, strano telo, inhalacione alergije-atopije, alergije izazvane hranom). Ušna oboljenja, u zavisnosti od uzroka, zahtevaju različit tretman i predstavljaju, bezuslovno, patologiju koju treba lečiti uz pomoć veterinara. Vlasnici ne bi trebali da sami leče uši stavljanjem bilo kakvih preparata jer ce u najvećem broju slučajeva stvari samo iskomplikovati ili neće dati adekvatne rezultate i poboljšanje stanja.  Dijagnoza koju postavi veterinar na osnovu posmatranja ušnog kanala otoskopom i mikroskopijom obojenog brisa uha će dati realne opcije za uspešan tretman. Kod češanja uha, životinja se povređuje i nastaju rane.  U slučaju da trese previše glavu moze doći do pucanja krvnog suda usne školjke i nastanka aurikularnog hematoma sto se mora rešiti  operativnim zahvatom. Zato, zapaljenje ušnog kanala (otitis) treba podjednako važno shvatiti kao i ostale bolesti u pasa i mačaka.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ušni šugarac je često prisutan u ušnom kanalu pasa, a pogotovo mačaka. Njemu se, generalno, pripisuje veliki broj izazvanih zapaljenja uha. Izaziva jak svrab pa se životinje češu u predelu ušne skoljke, a ne retko i glavu trljaju o pod, tresu glavom ponekad itd. Dijagnostikuje se mikroskopijom ušnog cerumena ili strugotine ruba (margine) usne skoljke. Nije pravilo, ali često, sadržaj u uhu je mrvičast i  po boji podseća na kafu. Leči se inekciono i kapima nekoliko dana. U svrhu lečenja uspešno se koriste i spot-on preparati.

Strano telo nije redak slučaj koji prati zapaljenje uha, pogotovo kada je u pitanju jedno uho. Zato pregled ušnog kanala u slučaju otitisa predstavlja vrlo važan klinički korak kako bi se, ukoliko postoji, strano telo identifikovalo i na taj način spoznao razlog infekcije. Otoskopskim pregledom se može ustanoviti vrsta stranog tela (npr. popino prase), karakter sadržaja (cerumena) koji ispunjava uho i eventualne promene na bubnoj opni kao i njena ruptura (pucanje).

 

Dijeta mora trajati minimum 8 nedelja i predstavlja čestu opciju radi prave dijagnostike bez koje bi lečenje davalo možda samo privremene rezultate. Ukoliko je razlog otitisa neki sastojak hrane,  nakon navršenih  8 nedelja pripisane veterinarske dijete,  simptomi (svrab, trešenje glavom, pojačano stvaranje cerumena) će početi da se povlače. U suprotnom, radi se o atopiji. Dakle, u celoj priči vezanoj za zapaljenje ušiju, vazno je predociti vlasniku da postoji više razloga zbog kojih oni mogu nastati. U vezi sa tim, opcije lecčnja i njihova cena nisu uvek isti.