Preventivne mere obuhvataju  imunoprofilaksu odn. vakcinaciju pasa, mačaka, dehelmintizaciju (čišćenje od unutrašnjih parazita) kao i zaštitu protiv krpelja, buva, muva, papatača i drugih ektoparazita uključujući šugarce, grinje, folikilarni demodex i dr.

 

              Vakcinacija

               

Po dolasku na svet mladunci putem kolostruma od majke unose u organizam određenu količinu antitela kojom se štite od većeg broja infektivnih bolesti. Vremenom, antitela se troše da bi se po navršenih 2 meseca života njihove rezerve u velikoj meri potrošile. Tada treba izvršiti vakcinaciju pasa ili mačaka jer štenad ili mačići nisu dovoljno imunološki zreli, te su podložni bolestima koje izazivaju bakterije ili virusi. Dakle, vakcinacija je preventivni zahvat kojim mlada životinja aktivno stiče sposobnost da se samostalno brani od određenih virusa i bakterija u što ranijem starosnom dobu kada je   odbrambeni sistem još uvek nerazvijen.. Vakcinacija se radi izmedju 6. i 8. nedelje života. Nakon toga slede dve revakcinacije  u mesečnim intervalima kojima vakcinacija stiče pravi smisao, a jedinka solidan imunološki status. Uvek se vakcinišu samo zdrave životinje. Svakoj vakcinaciji prethodi opšti klinički pregled kojim se stiče uvid u opšte stanje organizma. Ukoliko mladunac nije dobro, nema apetit i ima povišenu  temperaturu vakcinacija će se odložiti , uradiće se dijagnostika i ako je potrebno lečenje ili nadzor zdravstvenog stanja.

 

                Vakcine za pse sadrže više uzročnika (polivalentne su) te imunizuju štence na sledece bolesti:

 

• Štenećak (Canine Distemper) uzročnik Morbilivirus

• Parvoviroza (poznato jos kao mačija kuga) uzročnik parvovirus tip1 (CPV1)i tip2 (CPV2)

• Leptospiroza  - uzročnik Leptospira Canicola i Leptospira Icterochaemorrhagiae

• Zarazno zapaljenje jetre pasa (HCC) uzročnik Adenovirus

 

Program vakcinacije pasa

 

1. Između navrsene 6. do 8. nedelje života-  vakcina (5 dana ranije dehelmintizacija- Vitaminthe pasta, Drontal puppy, Panacur)

2. 3 meseca starosti  -  1. revakcina (5 dana ranije dehelmintizacija- Vitaminthe pasta, Drontal +, Advocate)

3. 4 meseca starosti  -  2. revakcina (5 dana ranije dehelmintizacija - Drontal +, Advocate)

4. 3.- 5. meseca  - čipovanje (obeležavanje) i vakcinacija protiv besnila (5 dana ranije dehelmintizacija - Drontal +, Advocate)

5. Svake godine psa do kraja života treba revakcinisati protiv infektivnih bolesti i besnila

 

 

Vakcina za mačke  imunizuje mlade na zarazno zapaljenje gornjih disajnih puteva tzv. Zarana kijavica i kašalj mačaka (uzročnici su Calicivirus i Herpesvirus) i zaraznog zapaljenja creva poznatog kao Panleukopenija mačaka (uzročnik je Parvovirus). Mačici se vakcinišu izmedju 8. nedelji života. Nakon mesec dana mladi se revakcinišu. Nekoliko dana pre svake vakcinacije,  mačići (mačka) se čiste od crevnih parazita i najpodesnije je to uraditi oralnom pastom protiv endoparazita . Mesec dana nakon revakcinacije, mačku treba vakcinisati protiv besnila i čipovati.

 

 

 

 

                Dehelmintizacija

 

Dehelmintizacija je preventivna mera kojom se mladi, počevsi od navršenih 3 nedelje starosti,  pred svaku vakcinaciju (nekoliko dana unazad) odnosno na svaka 3-4 meseca čiste od unutrašnjih parazita gde spadaju valjkaste i pljosnate gliste i jos neki oblici parazita koji svojim obimnim invazijama izazivaju česte vodenaste stolice – prolive ili anemije i zatvaranje lumena creva sa posledičnim uginućem. Sa dehelmintizacijom se,dakle, započinje od navršene 3. nedelje  oralnim pastama koje su jako praktične jer omogucavaju laku aplikaciju  direktno u usta. Nakon toga štenad treba očistiti 5-7 dana pre vakcinacije i revakcinacije oralnom pastom protiv parazita ili tabletama. Ukoliko se zapaža često izbacivanje parazita nakon davanja paste, tretman bi trebalo ponoviti vise puta, feces neškodljivo uklanjati zbog reinfekcije parazitima. Kako su razvojni stadijumi buva glavni prenosioci parazita, treba raditi na suzbijanju populacije buva i aplikovati kuji spot-on preparat, a štence isprskati sprejevima podesnim za suzbijanje ektoparazita odnosno buva.  To je suštinska stvar. U zadnje vreme, sve češće, postala je aktuelna upotreba spot on preparata koji deluju i na crevne parazite, ali i na neke oblike parazita (glista) koji mogu naseliti pluća i srce (Dirofilaria i Angiostrongylus vrste) i koje prenose komarci. Da stvar bude kompletnija, ovi preparati deluju protiv buva ali i njihovih larvi te nema izlaganja novim buvama, samim tim nove kolicine jajašaca istih koji predstavljaju koristan izvor endoparazita.

 

            Zaštita od ektoparazita (krpelji, buve, komarci, papataći, šugarci, deomodex...)

 

                Zaštita od ektoparazita u koje se ubrajaju buve, muve, komarci, krpelji i dr.  predstavljaju sezonski imperativ. Ove vrste ektoparazita i to svaka pojedinačno ili zajedno, u težim slučajevima, mogu preneti bolesti od kojih pas ugine ako se na vreme ne preduzme lečenje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Buva je insekt koji se hrani krvlju sisara. Obično stvara problem koji se povezuje sa pljuvačkom koju ona plasira u krv životinje. Nakon određenog vremena dolazi do preosetljivosti na pljuvačku buve pa ujedi buva više ne predstavljaju prolaznu neugodnost kod psa ili mačke vec ozbiljno alergijsko oboljenje. Manifestuje se jako izraženim svrabom i to najvise u leđnom delu prema repu pa se tu može vremenom zapaziti zacrvenjena i izgrebana koža usled česanja i griženja. Dlaka se proređuje. Dakle, govori se o alergiji na pljuvačku buve ili tzv. FAD (Flea Alergy Dermatitis). Buve mogu sisanjem krvi jedne životinje u svoj organizam uneti neke oblike krvnih parazita i preneti ih drugoj životinji. To su najčešće hemotropne rikecije (Mycoplasma s. Haemobartonella s. Haemoplasma spp.), vrste koje ispoljavaju afinitet ka crvenim krvnim zrncima – eritrocitima, i izazivaju njihovo raspadanje te dolazi do anemije ili više nespecifičnih simptoma. Mačke česće oboljevaju. Protiv buva, danas se upotrebljavaju veoma elegantne forme preparata od kojih, na žalost ni jedan nije 100% učinkovit. To su spot-on preparati odnosno solucije ,pakovane u ampulicama ,koje se ukapavaju na kožu i vrlo brzo raspoređuju po celoj površini kože. Lojna žlezda služi kao rezervoar koji se vremenom troši pa se preparati u toku sezone trebaju primeniti više puta, nekad i češće nego u mesečnim intervalima (zavisi od distribucije buva i krpelja, prisustva vegetacije itd.). Važno je da vlasnici shvate da je jedna ampula namenjena za primenu na samo jednoj životinji! Ako vlasnici dele ampule na više delova kako bi pokušali da zaštite više životinja može doći do subdoziranja odnosno kapanja manje količine preparata od propisane za datu telesnu masu i na taj način stvara više problema. U tom slučaju se može desiti da buve ne budu potpuno otrovane-ubijene i razviju otpornost (rezistencija) koja se prenosi i na potomstvo, koje postaje veoma otporno na pojedine spot-on preparate korišćene u punoj dozi. Zato je važno koristiti 1 ampulu za isključivo jednu životinju! Moramo biti iskreni prema sebi i prihvatiti činjenicu da stavljanjem preparata protiv buva samo kontrolišemo populaciju buva na životinji pa i okolini, ali ne možemo očekivati da preparat ima 100% učinak. Isto se odnosi i na zaštitu protiv krpelja.

 

 

Krpelji su veoma rasprostranjeni organizmi koji se hrane krvlju životinja. Odgovara im letnji deo godine ali ih ima i zimi. Ima ih dosta u području gde je bujna vegetacija. Postoji veliki broj vrsta (Ixodes, Ripicephalus, Dermacentor spp. I dr.). Važni su jer fiksiranjem za životinju započinju sisanje krvi. Oni mogu povratiti u krv zdrave životinje uzročnike veoma ozbiljnih bolesti u koje se ubrajaju Babezioza (krpeljska groznica), Erlihioza, Lajmska bolest. Ove bolesti retko daju karakteristične simptome, a mogu se odvijati u brzom (akutnom) toku ili hronicno, ukoliko je životinja preživela akutnu fazu. Životinja izbegava hranu i ima grozničave epizode sa poremećajem opšteg stanja organizma. U takvim slučajevima se treba obratiti veterinaru jer se bolest brzo može razviti i dovesti do nepovratnog ostećenja bubrega koji je opterećen izlučivanjem hemoglobina i žučnih boja koje nastaju u složenom metabolizmu raspada crvene krvne loze. Može doći do fatalnih anemija ili krvarenja. Babezioza - tipična je veoma visoka temperatura, kasnije anemija, a u krajnjem stadijumu i žutica. Žutica se javlja zbog nemogućnosti jetre da preradi žučne boje (bilirubin, urobilinogen) koje nastaju u metabolizmu raspalih eritrocita. Eritrocite razaraju krvne protozoe (Babesia Canis, Babesia Gibsoni i dr.) koje je krpelj plasirao u krv zdrave životinje. Urin dobija izgled boje piva ili koka kole. Anemija može biti jako izražena kada je neophodno izvrsiti terapiju medicinskim kisonikom i transfuziju krvi. Svaki krpelj koji se fiksirao predstavlja potencijalnu opasnost za razvijanje ovakve bolesti. Dijagnoza se postavlja pregledom krvnog razmaza u kome se nalaze eritrociti sa krvnom protozoom. Slanjem krvi na hematološku analizu utvrđuje se diskretan do drastičan pad broja eritrocita i povećanje nivoa žučnih boja. Napredovanje bolesti prati i oštecenje bubrega te se povećava i nivo enzima kojima se opisuje stepen oštecenja istog (urea i kreatinin).Erlihioza je bolest kod koje je se raspadaju trombociti odnosno krvne pločice. One su veoma važne u procesima koagulacije krvi te njihov gubitak može dovesti do krvarenja. Početak bolesti prati i povišenje telesne temperature.Lajmska bolest, kao i kod ljudi, može imati različit tok, oblik i prognozu. Ispoljava se najčešće multisistemski i veoma je teška za dijagnostiku uz pomoć standardnih hematoloskih i biohemijskih analiza. Promene su dugotrajne i mogu se javljati na bubrezima, srčanom mišiću, zglobovima (poliartritis). Nije retkost da životinja nakon kliničkog izlečenja ima trajni invaliditet (srčanu insuficijenciju, arthritis na više ekstremiteta što je praćeno oticanjem zglobova itd.) Ovi podaci govore da se protiv krpelja, uz pomoć danas veoma dobro formulisanih spot-on preparata i vrlo efikasnih ogrlica, te njihovom redovnom i ažurnom upotrebom, može postići kontrola populacije krpelja i na taj način smanjiti nivo rizika da životinja oboli od bolesti. Važno je shvatiti da zaštitom životinje mi štitimo sebe i druge osobe i životinje oko nas.

 

 

Grinje su ektoparaziti koje su odgovorni za čak možda i više od 50% alergijskih oboljenja u pasa. Stanuju u kućnoj prašini i hrane se odbačenim ćelijama ljudske i životinjske kože. Obožavaju perut. Kriju se u između vlakana tapiserija, ponjava ili tepiha. Neke vrste mogu izazvati dermatitis koji se manifestuje izraženim svrabom, gubljenjem dlake koja se lako čupa, čak i u pramenovima. Životinje invadirane grinjama imaju pojačano perutanje. Dijagnostikuje se skarifikacijom – grebanjem površinskog dela kože i gledanjem materijala mikroskopom. Stresanjem peruti, obično sa leđa ili vrata životinje, na tamnoj površini lupom se moze zapaziti i kretanje belih tačkica pa otuda i naziv “hodajuća perut” (walking dandruff). Spada u zoonoze. Znači da i ljudi mogu oboleti i to u vidu jako pruritičnog dermatitisa. Obično se ljudi obraćaju humanom dermatologu pa efekat terapije izostaje ili se simptomi ,pre svega svrab, vraćaju. Da stvar u vezi grinja bude složenija, neke vrste mogu izazvati alergije koje se zovu atopije (alergije izazvane inhalacionim alergenima) koje se manifestuju blagim do intenzivnim česanjem po raznim delovima tela, lizanjem šapa, tresanjem glave zbog zapaljenja ušnih kanala. Ovo oboljenje spada u najsloženije imunoloske poremecaje koji za posledicu imaju jake frustracije životinja, ali i njihovih vlasnika, naravno zbog svraba kada se se životinja može češati i celu noć kroz oglašavanje cviljenjem što svakako ne uliva psihički komfor nijednom vlasniku. Za alergije na grinje (Dermatophagoides spp.) karakterističan je kontinuiran tok (ne prestaje dok se ne preduzme lecenje), dok kod alergija izazvanih cvetnim polenom postoji sezonsko razbuktavanje odnosno karekteristično je samo za period u kome buja vegetacija (topola, breza, ambrozija itd.)te se za vreme zime simptomi stišavaju .