Hematologija i biohemija

 

Krv je telesni fluid čija laboratorijska analiza pomaže u internoj dijagnostici. Mogu se odrediti neke vrednosti koje nam daju informacije o zdravstvenom stanju. Najčešće se radi kompletna krvna slika. Promena u pojedinim parametrima (promena u broju crvenih ili belih krvnih zrnaca) pomaže u donošenju zaključaka vezanih za dijagnostiku i terapiju.

                Složenija bolesna stanja zahtevaju opsežnije pretrage krvi. U zavisnosti od toga na šta sumnjamo, uradićemo analizu biohemijskih parametara koji ukazuju na pojedina organska ili sistemska oboljenja.Provera krvi i biohemijskih parametara krvi predstavlja neizostavan i jako odgovoran korak u ozbiljnoj dijagnostici oboljenja malih životinja. Prvi razlog je zato sto životinje ne umeju da govore i da se "požale" na tegobe, neugodnosti, bolove...sve što nam dolazi kao informacija je ono što vidi vlasnik i što se utvrdi kliničkim pregledom. Kako bi išli u pravcu prave dijagnoze u pokušaju da je otkrijemo, sprovodimo opšti i detaljan klinički pregled: merenje telesne temperature, ocenjivanje telesne kondicije i indeksa, merenje pulsa, slušanje srca i pluća, opipavanje stomaka, utvrđivanje lokacije bola, posmatranje telesnih otvora itd. Često to bude nedovoljno kako bi došli do prave dijagnoze odnosno uzroka bolesti jer simptomi koji dolaze mogu biti, i često su isti za potpuno različite bolesti (povraćanje, proliv, učestalo mokrenje, povećan ili smanjen apetit...TO SU SAMO SIMPTOMI!!!).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Analizom krvi i posmatranjem krvnog razmaza na mikroskopu mogu se ustanoviti promene koje govore o uobičajenim infekcijiama (virusnoj ili bakterijskoj) ili potpuno atipičnoj kada se radi o bolestima koje npr. izazivaju krpelji, komarci, buve...te bolesti zahtevaju specifične oblike terapije i proširuju panel ispitivanja...dalje, mogu se ustanoviti anemije (gubitak krvi usled infekcije ili traume) koje mogu biti opasne po život te zahtevaju brze i konkretne medicinske korake radi sto uspesne terapije i oporavka. Ako se na osnovu kliničke slike, osnovnog krvnog profila ne moše zaključiti o čemu je reč, veterinar će savetovati dodatne biohemijske analize koje mogu da pomognu u otkrivanju organskih oboljenja (bolesti jetre, pankreasa, bubrega). Ne retko se sve to treba potvrditi rendgenom, ultrazvukom i ostalim dijagnostičkim sredstvima. Tako se, dakle poput mozaika dobija slika koja će nam dati potrebne informacije kako bi vlasniku ljubimca saopštili o čemu se radi, koje su opcije tretmana i kakve su prognoze. Dijagnostika se ne započinje inekcijama...Ona se započinje interesovanjem, razgovorom sa vlasnikom, detaljnom analizom pacijenta, kvalitetnim laboratorijskim pretragama...a ponekad se završava jednokratnom ili višekratnom terapijom, mozda hiruškim zahvatom ili jednostavnim i stručnim savetom.